„Možda ćemo u ovoj borbi izgubiti još nekoliko ‘livadica’, ali ćemo zato sigurno izgraditi jednu platformu i udariti osnovu za sve naše buduće pobede“

Grupa za konceptualnu politiku (GKP), udruženje građana iz Novog Sada i Inicijativa za lokalnu samoupravu, Novi Sad, u saradnji sa Hajnrih Bel Fondacijom iz Beograda, održalo je javnu tribinu pod nazivom „Grad bez zborova građana – grad bez prava ljudi“, u prostorijama NDNV – Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, u petak, 13. septembra 2019. Početak tribine bio je zakazan za 19:30, a tribina je deo Festivala demokratije 2019 koji organizuje CRTA.

Na tribini su govorili:
Nikola Atanasovski, upravnik stambene zajednice i član Inicijative građana „Plato radosti“  (Bulevar oslobođenja 17-25)

Dimitrije Nikolić, član Inicijative „Odbranimo parkić“ (Stražilovska-Maksima Gorkog)
Dejan Radosavljević, član Inicijative „Ne damo Livadicu!“

Tribinu je, u svojstvu moderatorke, vodila Branka Ćurčić, GKP i Inicijativa za lokalnu samoupravu.

Tribini se pridružilo, pratilo je i diskutovalo oko pedeset građana, članova inicijativa i organizacija civilnog društva, i aktivista.

U izlaganjima učesnika iznesene su gotovo jedinstvene ocene da su sve inicijative građana koje za cilj imaju da se čuje i učini javnim glas građana kojih se tiču odluke lokalnih vlasti i privatnih investitora u vezi sa uređenjem životne sredine i neposrednog okruženja tih građana, sistematski ignorisane od strane lokalnih vlasti. Ovo ignorisanje proteže se počev od najnižeg nivoa, nivoa mesnih zajednica, pa do najviših organa Grada: gradskih uprava, komisija, javnih preduzeća, predsednika Skupštine Grada i gradonačelnika. Konstatovano je da je, posle zaposedanja svih saveta mesnih zajednica posle izbora za iste koji su se desili 2017. godine, i ono malo funkcija koje su ostale u nadležnosti ovih institucija prestalo da se obavlja, a vladajuća stranka usvojila je strategiju da zaposednute institucije blokira naselivši ih i napunivši ih – prazninom. Ta praznina ogleda se u očiglednoj nameri da se nečinjenjem i izvrgavanjem zakona ruglu obesmisli i samo postojanje mesnih zajednica kao izborenih organizacija građana kojima su oni učestvovali u donošenju odluka sa „dna“, makar te njihove odluke i predlozi bili danas samo savetodavni, a ne obavezujući.

Paradoks kojim vladajuća partija objašnjava i pravda ovakvo ponašanje najjasniji je ako se, jedna pored druge, stave dve tendencije: pravdanje vlasti da neke loše odluke donosi na osnovu propisa koje je donela prethodna vlast („mi samo postupamo po zakonima koje su doneli drugi“), dok se, s druge strane, druge loše odluke donose na temelju nepoštovanja zakona koje je donela sama aktuelna vlast. Najradikalniji primer za ovo je grubo kršenje potpisanih akata o decentralizaciji (kao dela protokola o otvaranju poglavlja za pridruživanje EU) donošenjem novog Statuta Grada kojim se ukidaju opštine u Novom Sadu, a onda i iz toga izvedeno nepoštovanje Statuta samih mesnih zajednica koji su i dalje važeća akta.

Predstavnici sve tri inicijative sa teritorije Novog Sada izneli su svoja iskustva u vezi sa modalitetima na koji su bili ignorisani od strane gradskih vlasti.

U slučaju inicijative „Odbranimo parkić“ (Stražilovska-Maksima Gorkog) predsednik gradske skupštine Zdravko Jelušić je neformalnim sastancima sa predstavnicima inicijative pokušao da zaobiđe procedure i propise po kojima je trebalo da sazove zbor građana mesne zajednice, pretvarajući ove neformalne pregovore u ultimatum.

Druga inicijativa (Inicijativa „Ne damo Livadicu!“) na sličan način bila je izigrana gotovo godinu dana ranije, kada je isti funkcioner odbio da raspiše zbor građana u MZ „Žitni trg“, iako je postojala mogućnost da zaključak tog zbora, kao instrument iskazivanja volje građana, uđe u zvanične argumente i prigovore prilikom javnog uvida vezanog za prostornu regulaciju tog dela grada.

Na kraju, aktuelna inicijativa koju su pokrenuli građani Bulevara oslobođenja 17-25, i koja se tiče načina na koji je dozvoljeno privatnom investitoru da ostvari svoje pravo raspolaganja placem u privatnoj svojini na štetu javnih površina i stambenog bloka u kom živi gotovo 2000 građana (Inicijativa građana „Plato radosti“) – čime bi moglo da dođe do značajnog ugrožavanja kako kvaliteta života, tako i sigurnosti građana i njihove imovine – sabotira se na sličan način: delatnicima i osoblju MZ „Sava Kovačević“ naloženo je da ignorisanjem predloga građana iscrpu snagu i odlučnost građana da se bore za prava da se po tim pitanjima čuje i njihov glas, a na propisno i u roku upućene molbe i zahteve da se odlukom gradskih predstavnika (opet Zdravka Jelušića) raspiše zbor građana, odgovara se statutarno neistinitom tvrdnjom da su mesne zajednice autonomne u donošenju svojih odluka i da grad nema nadležnosti da učini bilo šta po pitanju nečinjenja pomenute MZ. Time se igra mačke i miša zatvara u beskonačne krugove iz kojih su građani rešili da izađu iznošenjem svojih slučajeva u javnost: osnivanjem Inicijativa i traženjem pomoći od udruženja GKP u okviru novopokrenute Inicijative za lokalnu samoupravu.

Među mnogim strasnim i iskrenim izjavama kojima je tribina obilovala, možda je najilustrativnija izjava koju je pred sam kraj tribine dao Dejan Radosavljević: „Možda ćemo u ovoj borbi izgubiti još nekoliko ‘livadica’, ali ćemo zato sigurno izgraditi jednu platformu i udariti osnovu za sve naše buduće pobede.“ Time se na najbolji način poentira i ističe rezultat celog skupa: svaka pojedinačna inicijativa mora pronaći zajednički imenitelj sa svim drugim inicijativama, prošlim i aktuelnim, kako se ne bi izgubio smisao svake od njih. U ovom trenutku taj smisao se ogleda u zaključku da naše institucije ne rade, da su uzurpirane od strane vladajuće partije, da mehanizmi i propisi koji bi trebalo da rade za ljude rade protiv njih i da su pretvoreni u sredstva za obesmišljavanje organizacija mesne samouprave – kao izborenih prava ljudi da ih se pita o onim stvarima koje ih se neposredno tiču. Zato je bitno da se u budućnosti osmisli strategija zajedničkog nastupa svih građana kako bi se ove institucije vratile tamo gde i pripadaju i onima kojima pripadaju – ljudima koji žive na njihovoj teritoriji i koji, neopterećeni stranačkim obligacionim odnosima, mogu da misle i deluju na opštu korist svih svojih komšija, uključujući i one sa partijskim knjižicama.

Tribina je jedna u nizu javnih događaja koje GKP preduzima u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ a koji traje od 2013. godine i neće se ovom javnom tribinom završiti