Veća podrška i međusobna saradnja organizacija civilnog društva neophodni
Dana 13.09.2019. godine u prostorijama Kluba osoba sa invaliditetom u organizaciji Odbora za ljudska prava Valjevo održana je debata ” Demokratija i organizacije civilnog društva“. Događaju su prisustvovali predstavnici nekoliko udruženja građana kao i Mila Grujičić, odbornica u Skupštini grada i predsednica gradskog Saveta za rodnu ravnopravnost.
Prisutni su razgovarali o položaju udruženja građana na lokalu. Jedan deo organizacija je u potpunosti zavisan od lokalne samouprave tj. države, s obzirom da sredstva za funkcionisanje pribavljaju na konkursima koja država i lokalna samouprava raspisuju. Iz ovog razloga, takva udruženja i ne mogu značajnije uticati na kreiranje javnih politika.
Da položaj organizacija nije zavidan jasno je svima, a prema rečima Aleksandra Milijaševića iz udruženja “Dijalog”, sama udruženja snose deo odgovornosti za svoj težak položaj jer nedostaje solidarnosti. “Očekujemo da svi imaju razumevanje za naše probleme, a sami ne primećujemo druge koji se nalaze u sličnoj situaciji“. Svi prisutni su se složili da su veća podrška i međusobna saradnja neophodni, te su u narednom periodu najavljena nova okupljanja.
Predrag Savić, aktivista Lokalnog fronta Valjevo smatra da građanima nije data šansa da učestvuju u procesu donošenja odluka, te kao najočigledniji primer naveo obesmišljenost javne rasprave o budžetu. Nijedan predlog sa javne rasprave nije prihvaćen, sam način organizovanja javne rasprave je takav da odvraća i onemogućava građane da participiraju u donošenju važnih odluka, potrebno je uložiti izuzetan napor da biste do određenih odluka uopšte i došli.
Učesnici su saglasni da Grad izdvaja ozbiljna sredstva za udruženja građana, ali postavlja se pitanje da li je to za Grad samo trošak ili postoje rezultati koji opravdavaju uložen novac. Mila Grujičić, odbornica u Skupštini grada i predsednica gradskog Saveta za rodnu ravnopravnost je kao veliki problem navela i nedostatak kontrole, tj. vrednovanje rezultata projekata. Udruženja konkurišu, dobiju neki novac, odrade aktivnosti, ali često ne postoje jasni kriterijumi kako bi se utvrdilo da li su aktivnosti na projektu dale određene rezultate, šta smo i da li smo uopšte nešto dobili.
Na kraju, udruženja osoba sa invaliditetom su izrazila zabrinutost za svoje prostorije, s obzirom da je u planu rušenje istih, a da rešenje koje je Grad ponudio nije adekvatno njihovim potrebama. Navode i da često nailaze na barijere, da neke od postavljenih rampi ne ispunjavaju standarde, kretanje gradom je otežano jer ivičnjaci nisu spušteni ili je to uradjeno neadekvatno. “Kada odete u inostranstvo, iznenadite se jer na svakom koraku vidite osobe sa invaliditetom. Nije da ih ovde nema, ali sede u kući jer, gde god da krenu, nailaze na prepreku“, istakla je Jovana Tašić iz valjevskog Društva za cerebralnu paralizu.